  |
 |
Поштована публико, драги љубитељи уметности, након неколико одлагања и дуже неизвесности, драго нам је да вас обавестимо, да ћете заједничку изложбу финалиста овогодишњег конкурса Награда за младе уметнике Панчева 2021. моћи да погледате у галерији Народног музеја Панчево, у периоду од 30. марта до 10. априла. Жири у саставу Ксенија Маринковић, историчарка уметности - галерија X Витамин, Београд Димитрије Јованов, историчар уметности, кустос у Народном музеју Панчево Душан Марино, уметник - Кафе Галерија, Панчево Ива Вучковић Лујански, директорка Wолф Арт Студија, Панчево и Вук Вучковић, уметник - Wолф Арт Студио, Панчево, имао је тежал задатак да од 36 пријављених уметника изабере 10 финалиста чије ћете радове моћи да погледате на изложби. Овогодишњи финалисти су: Александар Вељковић, Андреа Картали, Ђорђе Живковић, Горана Аћа, Јелена Стојановић, Јелена Војводић, Катарина Петровић, Лора Абци, Никола Гајић и Урош Предић. Честитамо! Жири ће победника прогласити у суботу 27. марта, а због епидемиолошких мера, неће бити званичног отварања изложбе. Све посетиоце молимо да носе заштитне маске и одржавају прописану међусобну дистанцу. Хвала на разумевању и добродошли!
У организацији Музичког центра Панчево и Народног музеја Панчево, у суботу 30. јануара, од 18 часова, одржаће се прво од низа планираних поетских вечери, под називом "Поезија у Музеју".
Други светски рат донео је Југославији велика разарања, страдање становништва, избеглице. Нове, социјалистичке власти одлучиле су после рата, 1945. године, да организују планску колонизацију из пострадалих и сиромашнијих крајева у Војводину. Земљишни фонд створио се аграрном реформом и одласком знатног броја Немаца. Хиљаде колониста из Босне и Херцеговине, Централне Србије, Хрватске (Лика, Банија, Кордун, Далмација), Македоније и нешто мање из Црне Горе стигло је у Банат. Досељеници у новој средини су добили земљу, кућу са помоћним објектима, покућство, алате и храну до следеће жетве. После првог културолошког шока и тешкоћа око аклиматизације, Црногорци су се постепено привикавали на нову средину. Држава им је обезбедила стручне курсеве из области ратарства, едукацију у радним и занатским задругама и описмењавање. Црногорске породице које су стигле у Банат, са собом су донеле свој дијалекат, обичаје, моралне норме, предања, фолкор, ношњу, исхрану. Држава је планску колонизацију окончала 1948. године. Након тога миграције становништва из једних у друге крајеве настављене су у приватном аранжману. Поред економских разлога и жеље за бољим животом најдоминантнији мотиви за пресељење били су школовање, женидба- удаја, спајање са породицим. Број досељеника из Црне Горе у Србију и Банат рапидно је растао. Већина је успела добро да се снађе, заврши разне школе, факултете, оствари успешне каријере. Са локалним староседеоцима, Лалама, добро су живели. Једни од других су учили и помало се мењали. Међутим, распад СФРЈ, рат и политичка размимоилажења донели су многе промене. На пописима од 2002. године број грађана у Банату и Србији који се изјашњавао као Црногорци знатно се смањио. Посебно се тај тренд наставио после одвајање Црне Горе од заједнице са Србијом. С друге стране почела су да се организују многа црногорска удружења у Србији, Војводини, Банату са циљем да се сачувају и промовишу интереси црногорске заједнице и њених културних и етничких вредности.